Tekst pripremile: Milena Živanović, Marija Vidojević, Kristina Mitrović i Jelena Ilić
Prošli deo teksta istražuje ključne izazove s kojima se studenti suočavaju u vezi s mentalnim zdravljem na univerzitetu. Stres, anksioznost i finansijski problemi često opterećuju studente, dok se ističe značaj psihološke podrške i destigmatizacije.
Organizacije poput Psihološkog savetovališta igraju važnu ulogu u pružanju podrške studentima. Iako se studenti suočavaju s tim izazovima, često izbegavaju potragu za pomoći zbog stigme oko mentalnog zdravlja.
Takođe, ističe se važnost socijalne podrške, veština komunikacije i brige o fizičkom zdravlju kako bi se očuvalo mentalno blagostanje studenata. Ovi aspekti su ključni za razumevanje složenosti mentalnog zdravlja na univerzitetima.
Prošli deo možete pročitati ovde:
Studije i Stres: Mentalno zdravlje sve važnije za studente (1)
Ispitni rokovi i pritisak: uticaj stresa na studentski život
Realizacija programa edukacije o mentalnom zdravlju unutar obrazovnog sistema je takođe važno u prevenciji psihičkih problema među studentima.
Radionice, predavanja i kampanje mogu pružiti informacije o različitim aspektima mentalnog zdravlja, pružiti resurse za podršku i smanjiti stigmu koja može sprečiti traženje pomoći.
„Potražite pomoć jer vredi, na ovaj ili na onaj način. Nemojte da se stidite da potražite pomoć. Razgovarajte s nekim o svojim osećanjima i potrebama, a psihološka podrška može biti ključna za prevazilaženje teškoća”, dodaje Popović.
Učenje veština suočavanja sa stresom je od suštinskog značaja. Programi koji podučavaju tehnike opuštanja, meditacije i vežbe pažnje pružaju studentima alate za efikasno upravljanje stresnim situacijama.
Razvoj emocionalne inteligencije takođe igra ključnu ulogu, omogućavajući studentima da bolje razumeju svoje emocije i efikasnije reaguju na izazove.
„Često čujemo kako je odlazak kod psihologa „strašan”, pa i ukoliko izgovorimo da idemo kod psihologa, naiđemo na pitanje: „Pa šta ti fali? ”. Edukacija o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja jeste ključan korak za smanjenje stigme, a u idealnom slučaju, putem masovnih medija. Kako često ne možemo da „priđemo” masovnim medijima, kao sredstvo ostaje nam promocija brige o mentalnom zdravlju kroz različite tribine, seminare, radionice, ali i odlazak na fakultete i deljenje promo materijala studentima”, ističe volonter Psihološkog savetovališta, Milanović.
Volonter psihološkog savetovališta Milan Milanović podseća da Psihološko savetovalište dugi niz godina organizuje sajam mentalnog zdravlja, koji se svake godine održava 10. oktobra, gde studenti, ali i nestudenstka populacija imaju prilike da razgovaraju sa psiholozima.
„Voleo bih da istaknem da su naše prostorije otvorene svakog radnog dana od 15 do 19 časova, s tim što utorkom radimo od 11 do 15 časova. Takođe, ukoliko želite naše usluge, možete nas pronaći i na društvenim mrežama te nam se javiti tu, putem mejla ili telefonskim pozivom” dodaje Milanović.
U celini, prevencija psihičkih problema među studentima zahteva holistički pristup koji kombinuje edukaciju, razvoj praktičnih veština i obezbeđivanje resursa za podršku.
Kroz ove inicijative, može se stvoriti okruženje koje podstiče dobro psihičko zdravlje tokom studentskog putovanja.
„Najvažnija lekcija koju sam naučila jeste da je sve prolazno, da je sav stres prolazan i da ništa ne traje večno. I ako se možda nešto čini kao najgora i najstrašnija stvar ikada – nije. Svaka loša stvar prolazi kad-tad”, zaključuje Popović.
Diplomirana psihološkinja Gordana Anđelković ističe da je preporučljivo potražiti pomoć stručnog lica, ukoliko student oseća neke poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju.
Foto: Canva
Period studiranja je za svakog studenta vrlo dinamičan i zahtevan sa različitih aspekata, tako da treba obratiti pažnju na mentalno zdravlje i preventivno.
U preventivne svrhe treba pre svega staviti akcenat na brigu o sebi, koja podrazumeva kvalitetan san, zdravu ishranu i fizičku aktivnost, izdvajanje vremena za hobije, druženje sa dragim ljudima, ali i izdvajanje dovoljno vremena koje ćemo posvetiti sebi i odmoru.
„Sve pomenute stavke nas ne koštaju ništa, a možemo ih primeniti već danas i na taj način uraditi nešto dobro za sebe”, dodaje Anđelković.
Razlozi zbog kojih se javlja anksioznost kod studenata mogu biti brojni. Javljanje često može biti povezano sa većim brojem zahteva koje nosi studiranje, čestim situacijama procenjivanja poput ispita, odbrana radova.
Pored toga toga, u periodu adolsecencije je socijalno funkcionisanje vrlo dinamično, očekuje se ostvarivanje značajnih interpersonalnih relacija, što može za studente predstavljati dodatnu brigu i opterećenje.
Univerzitetski resursi za mentalno zdravlje: gde potražiti podršku?
Osoba može prepoznati da je njeno mentalno zdravlje narušeno ukoliko postoje promene u svakodnevnom funkcionisanju poput promena u spavanju, apetitu, raspoloženju, koncentraciji, teškoća u interpersonalnim odnosima.
Kako je prepoznat značaj psihološke podrške studentskoj populaciji, studentima su na raspolaganju usluge savetovališta za studente, poput Psihološkog savetovališta za studente u Nišu, kao i različiti projekti koji obezbeđuju savetovanje i terapiju studentima, poput projekta Pričajmo o tome. Ovi vidovi podrške su besplatni.
Osim toga, studenti se mogu usmeriti na traženje terapeuta, koji je pod supervizijom. Usluge tih terapeuta su jednako kvalitetne, ali su cene njihovih seansi niže, pa tako mogu više odgovarati studentima.
Ne možemo sa sigurnošću reći koliko često se studenti javljaju za pomoć, jer ne postoji evidencija koja bi obuhvatila podatke za sve izvore psihološke podrške, kojima se studenti obraćaju.
Problemi zbog kojih se studenti javlaju za psihološku podršku mogu biti različiti, poput problema sa učenjem, problema u partnerskim i porodičnim relacijama, anksioznosti itd.
Razlozi za netraženje adekvatne pomoći mogu biti brojni. Među njima neinformisanost o različitim izvorima podrške koja se nudi, nedovoljno sredstava, mišljenje da problem nije toliko veliki ili da stanje nije dostiglo alarmantan nivo.
Foto: Canva
İako među mladima postoji vrlo razvijena svest o značaju mentalnog zdravlja, stigma može igrati značajnu ulogu u netraženju adekvatne pomoći.
Potrebno je uložiti dodatne napore, kako bi se smanjila stigma vezana za trazenje pomoći, jer je briga o mentalnom zdravlju jednako važna kao briga o telesnom zdravlju i traženje pomoći nikako ne predstavlja slabost, već veliku hrabrost.
Takođe, potrebno je mladima ponuditi neki vid edukacije, koji bi se odnosio na mentalno zdravlje. Anđelković zaključuje da neizvesnost i briga vezana za pokrivanje troškova studija, kao i troškova života u većim gradovima može uticati na javljanje nečega što se naziva finansijska anksioznost.
Psihološka pomoć i podrška za studente su identifikovani kao važni, te je moguće obraćanje psihologu ili psihijatru u studentskoj poliklinici ili domu zdravlja, čije su usluge besplatne, kao i obraćanje za stručnu pomoć u Psihološkom savetovalištu za studente, čije su usluge takođe besplatne.
Studenti se mogu odabrati i psihoterapeutu koji je pod supervizijom, čije su usluge povoljnije.
Razlozi za obraćanje psihologu su raznovrsni, a studentsko doba nosi brojne izazove, koje pomeraju granice kapaciteta mladih ljudi.
Izazovi mogu biti prisutni kod studenata koji su zbog studiranja promenili mesto satnovanja, promenili socijalnu sredinu, sistem podrške, doživeli nove akademske zahteve, prve značajne emotivne veze, finansijske teškoće, ali nevezano za promenu mesta stanovanja, mogu postojati problemi sa učenjem, problemi u interpersonalnim relacijama itd.
Navedeni izazovi često dovode do izloženosti stresu koje može uticati na svakodnevno funkcionisanje i može dovesti do anksioznosti i depresije.
Uspeh na univerzitetu ne bi trebalo biti meren samo ocenama, već i sposobnošću studenata da očuvaju svoje psihičko zdravlje u dinamičnom okruženju.
Otvoren dijalog, pružanje resursa za podršku i promovisanje kulture pažnje prema mentalnom zdravlju postaju ključni koraci ka stvaranju univerzitetskog okruženja u kojem svaki student može uspešno proći kroz izazove studiranja i istovremeno čuvati svoj emocionalni kapacitet za budućnost.
