5G – STVARNOST IZA MITA
Piše: Snežana Đorđević
Većina ljudi kaže da je “zdravlje na prvom mestu”, međutim, ako pogledamo kako stoje stvari – na nedeljnom nivou, veći deo populacije više vremena provodi na društvenim mrežama nego što se realno bave stvarima kojima mogu da unaprede svoje zdravlje. Zašto je to tako? Elementarnom logikom rečeno, a što niko ne priznaje: ,,Pa prijatelju, lakše je da sedim i držim telefon nego da odradim 50 sklekova. Osim toga, na društvenim mrežama mogu da se hvatam za neke kontraverzne teme i da jasno i otvoreno iznosim stavove za sve i svja što je deo ovog vremena i doba.” Jedna od tih kontraverznih tema je i 5G mreža, jer je povezana i sa zdravljem, i sa protokom podataka, brzinom mreže i mogućom promenom “lifestyle-a” koju ova inovacija donosi, zato ova tema i ima veći težinski faktor. Shodno tome, naravno da ima različitih tekstova “i tako to na tu tijemu” koji su izvučeni iz konteksta, pa još nekoliko puta prepakovani. Znamo da su ljudi skloni da pročitaju jedan pasus na od 200 karaktera i da onda vode polemiku o tome kao da su vrhunski stručnjaci u toj oblasti.
U moru svih tih inforamacija, gde je tu realnost?
Da bismo stavili sve karte na sto, pitali smo stručnjake.
Odazivajući se na poziv Presinga na razgovor o 5G mreži dr Nikola Simić, asistent sa doktoratom na Katedri za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, nam je objasnio kako stvari funkcionišu. Zanimalo nas je koja je razlika između 5G mreže u odnosu na prethodne generacije i šta nam to ovaj sistem donosi:
,,Mobilna telefonija se kontinuirano razvija već nekoliko decenija. Razvoj prati standardizacija i pre implementacije bilo kog novog sistema neophodno je da se zadovolji niz testova koji garantuju kvalitet i sigurnost prenosa signala, kao i bezbednost po okolinu. Na globalnom nivou radi se o industriji sa velikim brojem korisnika – veliki deo stanovništva ima makar jedan mobilni uređaj, naročito mlađa populacija. Međutim, 5G nam donosi i promenu koja se ogleda u tome što se fokus polako pomera sa ljudi na mašine, tj. na veliki broj drugih elektronskih uređaja sa mnoštvom senzora koji su povezani preko Interneta stvari (eng. Internet of Things).“
Da se podsetimo dosadašnjeg razvoja, i šta možemo da očekujemo na dalje, u kojoj meri je to povezano sa veštačkom inteligencijom. Kako Nikola ističe: ,,Mreže prve generacije omogućile su nam prenos glasovnih poruka, tj. razgovor mobilnim telefonima. Nakon toga, mreže druge generacije su omogućile i razmenu tekstualnih poruka (SMS), 3G mreže su omogućile i prenos podataka putem interneta pri vrlo skromnim brzinama dok se uvođenjem 4G mreža omogućilo značajno komfornije korišćenje interneta i to su servisi kakve poznajemo i danas. Uvođenjem 5G mreže, značajno veći broj uređaja moći će da se poveže po jedinici površine. Procene su da će taj broj ići i do milion uređaja po kilometru kvadratnom dok se kod 4G mreže ta brojka višestruko menja. Takođe, očekivano je da kašnjenja pri prenosu budu oko 1 milisekunde, što je veliko poboljšanje u odnosu na više desetina milisekundi kod 4G mreža. Smanjenje kašnjenja uz povećanje brzine prenosa podataka koja se omogućava u mrežama pete generacije, krucijalno je radi što brže razmene informacija u preciznim sistemima, poput sistema autonomne vožnje, koji se razvijaju danas korišćenjem algoritama veštačke inteligencije. Ovo je samo jedan primer industrije čiji razvoj će biti osnažen.“
Kako stvari stoje danas, kod nas konkretno? Koliko smo u tom kontekstu razvijeni i dokle smo došli?
,,Trenutno, 4G+ predstavlja najnapredniju mobilnu mrežu kod nas, dok su neke zemlje u okruženju poput Grčke, uvele 5G mrežu u svojim najvećim gradovima i planiraju da u potpunosti pokriju autoputeve. Prema poslednjim najavama, licenciranje spektra za mobilnu mrežu pete generacije u Srbiji je odloženo i neće se obaviti u toku 2021. godine. Prva verzija 5G mreže se neće previše razlikovati od dosadašnjih sistema – koristiće se frekvencije do 6GHz, a već danas imamo u svojim domovima Wi-Fi rutere novije generacije koji rade i na 5GHz. Ipak, čak i ovakva promena konfiguracije sistema omogućava znatno više brzine, do 1Gbps (gigabita u sekundi). U godinama koje dolaze možemo očekivati dalje promene sistema.“
Kakve promene možemo očekivati? Šta je najznačajnije i koju brzinu protoka podataka donosi nova generacija?
,,Najznačajnija promena koja se očekuje jeste početak korišćenja milimetarskih talasa daljim povećanjem frekvencije rada (preko 30 GHz), što će omogućiti brzine i znatno preko 1Gbps. Milimetarski talasi su poznati dugi niz godina, ali do sada se nisu široko koristili u sistemima mobilne telefonije, već su imali primene u radarskim i satelitskim sistemima. Ova promena će usloviti gušće postavljanje baznih stanica, gotovo u svakoj ulici. Bazne stanice će se postavljati i na manjoj visini a jedna od opcija jesu stubovi ulične rasvete.“
Zašto je došlo do primene drugačiljeg modela, odnosno, zašto ova tehnolohija ima takav odnos milimetarskih talasa i miktotalasa?
,,Izraženije atmosfersko slabljenje milimetarskih talasa u odnosu na mikrotalase, koji se danas široko koriste u mobilnoj telefoniji, glavni je uzrok ovakve promene konfiguracije. Kao što se može primetiti, implementacija ovakvih sistema u područjima sa malom gustinom korisnika može biti neisplativa, te 5G sisteme možemo očekivati pre svega u urbanim sredinama i industrijskim postrojenjima, makar u početnom periodu.“
Ima različitih priča o tome da sve te promene mogu direktno da utiču na ljudsko zdravlje. Da li sve to ima utemeljenja u realnosti ili su samo teorije zavere? O tome kako se ovaj deo tehnološkog napretka odražava i da li postoji rizik, da li to utiče na kvalitet života, objasnila nam je Prof.dr Vera Marković, sa Katedre za telekomunikacije na Elektronskom fakultetu u Nišu
,,Poslednjih godina na društvenim mrežama i u medijima imamo poplavu senzacionalističkih vesti o štetnosti 5G mreža. Pominju se uginula jata ptica u blizini 5G antena (što se pokazalo kao lažna vest), tvrdnje da je 5G tehnologija izazvala pojavu korona vurusa, ili pak da ćemo sa uspostavljanjem guste mreže 5G baznih stanica biti sprženi kao u mikrotalasnoj pećnici. Ove tvrdnje nisu bazirane na naučnim činjenicama.“
Kako je 5G mreža povezana sa zračenjem i da li je povezano sa radioaktvinim zračenjem, kako to utiče na zdravlje pojedinca?
,,Pre svega, u javnosti se često stvara konfuzija u vezi prirode zračenja na 5G frekvencijama. Sama reč zračenje često se povezuje sa radioaktivnim zračenjem. Međutim, u elektromagnetskom (EM) spektru, onaj deo spektra koji se koristi kod svih dosadašnjih generacija mobilnih komunikacionih sistema, pa i 5G, daleko je od spektra opasnog radioaktivnog zračenja. Radi se o tzv. nejonizujućim zračenjima kod kojih EM talasi ne nose dovoljno veliku energiju koja bi mogla da razbije veze unutar atoma i molekula i na taj način dovede do oštećenja ćelija. Sa druge strane, usled apsorpcije energije koju nose ovi EM talasi u principu može doći do neženjenih termičkih efekata, tj. do porasta temperature ljudskog tkiva sa štetnim posledicama. Međutim, snage zračenja kako baznih stanica, tako i mobilnih telefona ograničene su primenom strogih propisa u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja. Ovi propisi obuhvataju i tzv. milimetarske talase, oko kojih se javljaju najveće polemike, jer oni nisu korišćeni za dosadašnje generacije mobilnih komunikacionih sistema, 1G-4G. Dakle, postoje tačno definisane granice za izloženost stanovništva EM zračenju 5G mreža, i ukoliko se one poštuju, smatra se da je implementacija ovih mreža potpuno bezbedna sa aspekta izazivanja štetnih termičkih efekata unutar ljudskog organizma.
Šta kažu naučna istraživanja, i kako stoje stvari u tom kontekstu relevantnih podataka koje dolaze iz tog domena?
,,Sa druge strane, neki istraživači smatraju da nije problem samo u energiji EM talasa i postojanju termičkih efekata, već da usled dugotrajne izloženosti niskim nivoima EM zračenja može doći do neželjenih bioloških efekata koji nisu termičke prirode, odnosno do povećanja rizika za razvoj odredjenih bolesti. Zbog toga se poseban značaj pridaje dugoročnim epidemiološkim studijama, koje se sprovode već decenijama. Međutim, dosadašnje istraživačke studije nisu pružile dovoljno informacija za jasnu procenu postojanja dugoročnih bioloških efekata. Treba reći da naučna istraživanja o potencijalnim biološkim efektima EM zračenja 5G mreža još uvek nisu sprovedena u dovoljnom obimu, a jedan od problema je što je teško precizno simulirati ili meriti 5G zračenja u realnom okruženju.“
Profesorka Marković zaključuje da je razvoj i implementacija 5G mreža svakako ne treba da budu zaustavljeni zbog dezinformacija i panike u javnosti, ali smatram da bi razuman pristup bio pojačati pažnju naučne javnosti i intenzivirati interdisciplinarna istraživanja u kojima bi medicinska struka imala značajno mesto.
Suma sumarum, videćemo šta nam donosi budućnost i implementacija ove tehnologije. O ovoj temi će se tek pričati. Naučne studije, dalji razvoj, urbanizacija i logistika će pokazati da li je prednost to što smo do sada kasnili u mnogim stvarima, jedva uspevali da smanjimo zaostajanje od „500 godina pod Turcima“ i da li nas to zaostajanje čuva od neprijatnosti o kojima se priča. Možda da, a možda smo i dovoljno naprednovali da steknemo i prednost u odnosu na druge zemlje, time što ćemo, za luksuz koji dobijamo 5G tehnologijom čekati manje od ,,300 godina“, jer Srbin u svemu mora da bude prvi.
Antrfile
Poslednjih godina na društvenim mrežama i u medijima imamo poplavu senzacionalističkih vesti o štetnosti 5G mreža. Pominju se uginula jata ptica u blizini 5G antena (što se pokazalo kao lažna vest), tvrdnje da je 5G tehnologija izazvala pojavu korona vurusa, ili pak da ćemo sa uspostavljanjem guste mreže 5G baznih stanica biti sprženi kao u mikrotalasnoj pećnici. Ove tvrdnje nisu bazirane na naučnim činjenicama.
Antrfile 2
Izraženije atmosfersko slabljenje milimetarskih talasa u odnosu na mikrotalase, koji se danas široko koriste u mobilnoj telefoniji, glavni je uzrok ovakve promene konfiguracije. Kao što se može primetiti, implementacija ovakvih sistema u područjima sa malom gustinom korisnika može biti neisplativa, te 5G sisteme možemo očekivati pre svega u urbanim sredinama i industrijskim postrojenjima, makar u početnom periodu.
Korisni linkovi:
https://spectrum.ieee.org/video/telecom/wireless/everything-you-need-to-know-about-5g
https://spectrum.ieee.org/static/the-race-to-5g
https://spectrum.ieee.org/static/the-race-to-5g
https://spectrum.ieee.org/video/telecom/wireless/5g-bytes-millimeter-waves-explained
https://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/257094/U-Hrvatskoj-pocela-da-radi-5G-mreza.html
