Piše: Željko Obrenović
Adaptacije knjiga i stripova su nezahvalan posao. Uvek se pronađe neko – ili više njih – ko nije zadovoljan. Naravno, čini se da je osnovni preduslov da do toga ne dođe taj da se predložak što vernije ispoštuje. Ali to je daleko od istine. Dovoljno je kao primer uzeti Nadzirače Zeka Snajdera koji se, izgleda, retko kome dopadaju nikome.
Gart Enis pripada struji evropskih scenarista koji su revitalizovali američki strip. Za razliku od Alana Mura, Garta Enisa, Nila Gejmena i Vorena Elisa, Enis gotovo da nikako nije pisao superheroje. Doživljavao ih je kao odveć šašave i zbunjujuće, i čak je i tokom rada na Panišeru u okviru Marvelovog univerzuma koristio svaku priliku da ih maltretira, muči, ismeva i ponižava. Svoje dobro ime Enis je izgradio na liku kakav je Džon Konstantin.
A iz ovog serijala je logično proistekao i Propovednik. Čitajući taj strip danas, primećuju se razne manjkavosti, ali sveukupna slika sveštenika koji putuje Amerikom tražeći Boga (doslovce), dok mu društvo prave devojka Tulip (plaćeni ubica) i irski vampir po imenu Kesidi, svakako i dalje stoji kao granitni stećak u istoriji stripa.
Retki su scenaristi koji iz godine u godinu nastavljaju da pišu dobre i raznovrsne stripove, a Enis je jedan od takvih. Nije prezao od izazova i različitih tema, a opet je istrajavao s ratnim stripovima uprkos malom interesovanju publike. S vremenom je postajao sve veštiji pripovedač, a njegove priče su sve više gubile početnu epizodičnost i kretale se ka savršenim dramskim tvorevinama.
Enis je ostao veran ateističkom pogledu na svet, kritici religije i ekstremnom nasilju. Neizostavno je pomenuti njegovog Panišera MAX (bez superheroja, u realističnom miljeu), Crossed (vanredno originalnu postapokaliptičnu priču) i The Boys.
Ako imamo u vidu Enisov stav prema superherojima, bilo je očekivano da se u nekom trenutku iz njegovog pera izlije ovakva superherojska saga. Kako sâm kaže, premda nikada nije razumeo junake u helankama, pošto je od izdavača dobijao besplatne primerke takvih stripova, uporno ih je čitao, iz mazohističkog poriva ili potrebe da ih shvati. Pošto se potonje evidentno nije desilo, postigao je makar da ih dobro upozna kako bi ih efikasnije porazio.
The Boys na neki način nastavljaju sa onim što su otpočeli Murovi Nadzirači. Šta bi se dogodilo da individue sa izuzetnim sposobnostima zbilja postoje? Gde bi bila granica njihove moći? Ko bi ih zauzdao i savladao ukoliko pređu tu granicu? Odnosno, da citiramo Mura, „Ko nadzire Nadzirače?“ Enis je, neskriveno, svoj panteon superheroja izgradio najviše po uzoru na Ligu pravde, samo što, osim lica, koje se u superherojskim stripovima uglavnom jedino i vidi, prikazuje i mračno i gadno, skriveno naličje.
Priča otpočinje s nesrećom u kojoj je superheroj A-Train (sličan Munji) protrčao kroz verenicu momka po imenu Hjui (Jack Quaid), pri čemu su od nje ostale samo šake u Hjuijevim rukama. Nakon toga Hjui postaje deo tima predvođenog ciničnim Bilijem Bučerom (Karl Urban) i nastoji da se osveti i stavi tačku na postojanje svakog superheroja koji ne poštuje zakone (interesantno je što je u stripu Hjui Kembel vizuelno zasnovan na liku glumca Sajmona Pega, kojem je ovde dopala rola Hjuijevog oca).
Za razliku od Propovednika, koji je pokušao da se udalji od ekranizacije „stranu po stranu“, i posve se izgubio na tom putu, te smo dobili seriju sa šakom sjajnih momenata, ali ništa više, The Boys se kreću sličnom stazom, no uspešno pronalaze svoj put. Sve što je bitno u ovom stripu pronalazi svoje mesto i u seriji, a mnogo toga je dodatno razrađeno.
Superheroji su zvezde, smeše se podjednako i sa ekrana i s naslovnica šljaštećih magazina. Predstavljaju idole i za decu i za odrasle, a brojni su oni koji više od svega žele da budu poput njih. Kad se Annie January (Erin Moriarty) takva želja ostvari, ona spoznaje da je svet o kojem je imala idealizovanu predstavu sve suprotno od te opsene. Seksualni skandali, silovanja, ubistva i druge zloupotrebe moći su na meniju svakoga od „herojâ“ koji se ovde pojavljuju.
The Boys su zabavna, nasilna, dinamična i precizna vivisekcija svega što ne valja u savremenom društvu. Bio ovo alternativni svet ili ne, gledalac će izuzetno lako pronaći paralele s našom svakodnevicom, svemoćnim korporacijama, teorijama zavere i dva tabora, onim koji od toga profitira i onim koji ispašta, najčešće i nesvestan uzroka.
