Piše: Dejan Dabić
Multimedijski superheroji: Herkul Poaro (Hercule Poirot)
Posle nešto manje od četiri decenije od poslednjeg romana Agate Kristi (Agatha Christie) − „Zavesa“ (Curtain – Poirot’s Last Case, 1975), čiji je glavni junak bio nenadmašni belgijski detektiv Herkul Poaro (Hercule Poirot), britanska štampa prenela je informaciju da su naslednici slavne književnice dozvolili nastavak njegovih avantura iz pera Sofi Hane (Sophie Hannah) koja je, do sada, bila poznata po psihološkim trilerima, a u stvari je istinski fan literature Agate Kristi i, posebno, lika Herkula Poaroa. Zaplet i ime knjige biće držani u tajnosti do septembra 2014. godine, ali sasvim sigurno neće biti „vaskrsavanja“ popularnog junaka, čija je smrt opisana u „Zavesi“ (a za nju saznajemo preko naratora, Poaroovog prijatelja, kapetana Hejstingsa), nego će radnja biti smeštena u periodu koji obuhvataju romani „Misterije Plavog voza“ (The Mystery of the Blue Train) i „Opasnosti u End hausu“ (Peril at End House).
U trenutku dok nastaje ovaj tekst, na britanskoj Aj-Ti-Vi (ITV) prikazuju se poslednje epizode iz serijala filmova o Herkulu Poarou kojeg je, više nego uspešno, tumačio Dejvid Suše (David Suchet) u periodu od 1989. godine do današnjih dana. Iako je nesporno da je Suše postao zaštitni Poaroov znak i na filmu i na televiziji, ne treba zaboraviti da je i Albert Fini (Albert Finney) sa velikim uspehom tumačio Herkula Poaroa u filmu Sidnija Lameta „Ubistvo u Orijent ekspresu“(Murder on the Orient Expres, 1974), i čak bio nominovan za Oskara za glavnu mušku ulogu (ovaj film bio je nominovan u 6 kategorija – jedna od njih bila je i za adaptirani scenario, a nagrađena je samo Ingrid Bergman za žensku epizodu); ovaj je film, na neki način, ukazao na mogućnosti filmovanja Poaroa, pa su ga kasnije mnogi sledili, dovoljno je samo da na ovom mestu pomenemo „Smrt na Nilu“ (Death on the Nile, 1978), Džona Giljermina, gde je Piter Justinov (Peter Ustinov) tumačio Poaroa, da bi sve kulminiralo gotovo dvadesetpetogodišnjim serijalom sa nenadmašnim Sušeom, koji je Poarou udahnuo tako prepoznatljivu samosvojnost (dovoljno je setiti se na koji način izgovara repliku o „malim sivim ćelijama“ ili kako šarmantno ubacuje francuske reči u engleski jezik).
Sa ove vremenske distance, neverovatno zvuči činjenica da je jedan ovakav multimedijalni junak (koji je, valjda, jedini fiktivni lik o čijoj je smrti, nakon izlaska romana „Zavesa“, izveštavao na svojoj naslovnici čak i prestižni, „smrtno ozbiljni“ „Njujork tajms“) ušao u svet književnosti na jedvite jade; naime, prvi roman u kojem se pojavio – „Misterija u Stajlzu“ (The Mysterious Affair at Styles), odbijan je mnogo puta od strane potencijalnih izdavača pre nego što je objavljen 1920. godine (od ovog primera, u popularnoj književnosti valjda je bizarnije jedino odbijanje rukopisa Džoan Ketling Roling o Hariju Poteru od strane jednog izdavača koji je poručio autorki da „potraži posao od kojeg će moći da živi“). Evo kako iz Hejstingsove vizure naratora Agata Kristi opisuje svog popularnog junaka: „Njegova glava je imala savršeni jajoliki oblik, i uvek bi je nakrivio na jednu stranu. Brkovi su mu bili kruti, nalik na vojničke. Urednost njegove odeće je bila gotovo neverovatna; verujem da bi mu trunka prašine prouzrokovala više bola nego rana od metka“. Nesumnjivo je da su glavna obeležja lika Herkula Poaroa od samog početka bile inteligencija i otmenost (koja se u nekim trenucima graničila i sa ekscentričnošću − u tom aspektu začudnosti, mogla bi se pronaći paralela i sa likom Šerloka Holmsa, kao i činjenica da i Poaro nalazi svog arhineprijatelja u X-u, kao što ga je Holms našao u profesoru Morijartiju). I tako, u preko trideset romana i desetak priča, kao i u brojnim ekranizacijama, Poaro je zahvaljujući „malim sivim ćelijama“ uspevao da razotkrije sve zločine, čak i nakon svoje smrti (u „Zavesi“ on ostavlja pismo Hejstingsu razjašnjavajući novi „Slučaj Stajlz“ nakon svoje smrti („Mon cher ami, Kada budete ovo čitali, biću već četiri meseca mrtav“). Ali, pošto heroji ne umiru, Poaro nastavlja da živi ne samo u dosadašnjim knjigama i ekranizacijama, već će „novu mladost“ doživeti dogodine u već pomenutoj knjizi Sofi Hane, na radost velikog broja obožavalaca.
