Piše: Ivana I. Božić
U vreme kada svetskom muzičkom scenom vlada krilatica – Prilagodi se ili nestani, na scenu se vraća domaći bend koji je nestao pre sedam godina, u jeku svoje popularnosti na srpskoj metal sceni. Reč je o thrash metal sastavu Twisted Tales iz, pomalo zapostavljenog grada, Kuršumlije.
Zapravo, to nije bilo njihovo prvo nestajanje. Twisted Tales osnovani su 2004. Godine, i u početku su bili melodic death metal bend, koji je već naredne, 2005. godine, izbacio jedan demo − “Behind Gates of Eternity”. Nakon toga prave pauzu, da bi, početkom 2009. godine, tri originalna člana (Ljubiša Đorđević, Miša Milovanović i Nemanja Velicki) ponovo okupili bend. Zvuk se tada menja u stilu stare i nove škole thrash metala.
Godine 2012. objavljuju svoj prvi studijski album “We Shall Be Heard”, za Miner Recordings. Album je promovisan koncertima širom Srbije i mini-turnejom po centralnoj Evropi. Narednih nekoliko godina bend je bio samo koncertno aktivan, a članovi su se odlučili da svoje vreme i sredstva ulože u studio (Twisted Studio). Rezultat svega, nakon sedam godina, jeste drugi studijski album “Bringer Of Woe”, koji je bend sam osmislio, snimio, producirao i objavio kao digitalno izdanje koje se besplatno može preuzeti sa njihovog sajta – www.twistedtalesofficial.com, u download sekciji.
Twisted Tales su ponovo koncertno aktivni, a aktuelnu postavu benda čine: Ljubiša Đorđević – vokal i ritam gitara, Miša Milovanović – solo gitara, Stevan Dinić – bas gitara i Nemanja Velicki – bubnjevi.
Album “Bringer Of Woe” sastoji se od 12 pesama, od kojih je trećina posvećena ljudima koji više nisu među živima. Tako je “Bittersweet Sorrow” posvećena Dimebag Darrell-u, “Open Eyes And See” − Slavonki Velicki, “Hellfire” − Lemmy Kilmister-u, dok je Ronnie James Dio dobio posvetu u vidu pesme “Before I Go To Hell And Burn”.
Muzika i tekstovi kompletno su autorsko delo benda Twisted Tales. Pesme su snimane tokom 2016. i 2017. godine u Twisted Studiju u Kuršumliji. Za miks i produkciju takođe je bio zadužen sam bend. Kao i na prethodnom ostvarenju benda, za artwork albuma bio je zadužen All Things Rotten, ex-Maggot Master, imena iza kojih stoji hrvatski umetnik Andrej Bartulović, koji je vizuelni identitet davao i delima bendova Kymera, Mortiis i mnogim drugim.
“Bringer Of Woe” otvara pomalo jezivi gitarski intro “Snake Eyes”, na koji se nadovezuje naslovna “Bringer of Woe”, koja i daje samo usmerenje daljeg toka albuma – thrash u svom klasičnom izdanju sa primesama death-a, kakav se danas retko može čuti (bar ne kod nekih mlađih izvođača beogradske scene, ili sa krajnjeg juga zemlje). U sličnom maniru nastavlja “Bittersweet Sorrow”, dok se u “Father” samo naizgled spušta tempo. Nesvakidašnja “Slow Down” svakako je i najinteresantnija po tom pitanju, jer kreće silovito a onda počinje da usporava, i deluje pomalo hipnotički sa smenom tih bržih i sporijih deonica.
Prilikom prvog slušanja privuče vas sama struktura pesme, a onda, listajući digitalni buklet, privuče vas podnaslov pesme – “Hate song”, i otkrije se njena potpuno druga dimenzija. “Open Eyes And See” zato deluje prilično rastrežnjujuće nakon prethodne pesme, i fino pravi zalet ka bombastičnoj “Hellfire”. Ova pesma je tek iznenađenje, jer usred raspaljene trešerice neočekivano upada fina poluakustična solažica koja tu nimalo ne štrči.
Možda tekstualno najjača, “Human” bukvalno osvaja na prvo slušanje i zapravo je ključ koji demistifikuje ceo album. Nakon nje, “Sheol” i “Trapped Under Glass” jako lepo legnu. No, “Misanthropia” je potpuno druga priča: “Can you say you care for me? / When you decide who I have to be / Epidemic lies of your state / Left me with nothing more but to hate…” Tekstovi opisuju rezultate dekadencije društva i sunovrata same jedinke. Slika predapokaliptičnog sveta u kakvom trenutno živimo.
Priču zaokružuje “Before I Go To Hell And Burn”, koja muzički vraća na pesme sa početka albuma, ali je i svojevrsni outro ovog ostvarenja.
Album ne leže baš na prvo slušanje, jer je prebogat elementima i teško je iz prve pohvatati baš sve te solaže i prelaze ukomponovane s tekstovima. “Bringer Of Woe” zato zahteva aktivno slušanje, punu pažnju, pa čak i onda se desi da nešto promakne.
Zato naredno slušanje otkrije taj novi sloj, i doživljaj samog albuma onda postane sasvim drugačiji. Mini-uputstvo za slušanje ovog albuma nalazi se u delu refrena pesme “Human” − “Free your mind, see beyond the night / of the deepest depts of the Universe…”.
Spisak pesama:
1. Snake Eyes
2. Bringer of Woe
3. Bittersweet Sorrow
4. Father
5. Slow Down
6. Open Eyes and See…
7. Hellfire
8. Human
9. Sheol
10. Trapped Under Glass
11. Misanthropia
12. Before I Go To Hell and Burn
