Razgovarala: Jelena Ilić
Vuk Bulatović (19) osvojio je mnoge medalje na državnim, evropskim i svetskim takmičenjima. Nedavno je završio Gimnaziju „Bora Stanković” u Nišu i upisao dva studijska programa na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu – Geoinformatiku i Hemiju. On je za „Pressing” rekao nešto više o svom putu u obrazovanju, otkrio šta nedostaje mladima da bi radili ono što vole i podelio čime se rado bavi u slobodno vreme.
Kako se osećaš povodom svojih rezultata na Svetskoj geografskoj olimpijadi?
Nažalost ove godine su mi izmakla „zlata” i na nacionalnoj i na evropskoj olimpijadi, ali zadovoljio sam se „srebrima”. Osećaj je predivan, jer sam potvrdio da mi oblast koju volim odlično ide od ruke.
Zbog čega baš geografija?
Geografiju sam zavoleo još u osnovnoj školi, sa oko osam godina kada sam prvi put gledao Evroviziju i tada je cela Srbija pomno pratila, jer nas je u Bakuu predstavljao Željko Joksimović. Tada su mi se svidele razne države, gradovi i jezici, pa sam počeo da učim glavne gradove i slično. Kasnije sam uvideo da geografiju ne čini samo taj političko-geografski aspekt, već postoje i fizička i društvena geografija.
Koliko je važna podrška okoline u učestvovanju na naučnim takmičenjima?
Podrška okoline je uvek dobrodošla, mada nikad mi nije ona bila neki podsticaj ili prepreka, jer sam se za takmičenja pripremao sâm i pre svega predstavljao sebe.
Da li je bilo još nekih takmičenja na kojima si učestvovao?
Učestvovao sam na takmičenjima iz matematike i hemije, konkretno na Srpskoj hemijskoj olimpijadi i republičkim takmičenjima iz matematike. Iako sam upisao Geoinformatiku, ja ću se uvek osećati kao jedan geograf koji voli da šeta, istražuje i skuplja kamenje. Naravno, informatika će mi trebati, jer se pomoću nje dolazi do preciznijih rezultata istraživanja.
Kako vidiš sebe u budućnosti? Kao jednog informatičara ili ipak geografa?
Sebe vidim možda kao profesora na fakultetu ili osobu koja se bavi prirodnim nepogodama. Mada, kako sam i hemičar, rado bih radio u laboratoriji za geohemiju ili hemiju hrane.
Šta mladim ljudima nedostaje danas da bi radili ono što vole?
Mladim ljudima nedostaje vremena da razmišljaju. Svi nam u srednjoj školi govore kako imamo vremena i da ne moramo razmišljati o budućoj profesiji. Kada nastupi poslednja godina srednje škole, odjednom su svi u žurbi, ne znaju šta će da upišu, a na privatne časove moraju da se prijave već oktobra i zato se dosta maturanata odlučuje za neke fakultete koji su popularni i „na dobrom glasu”, ne znajući šta će oni tamo raditi ili da li im to zapravo leži. Naravno, tu postoji i uticaj porodice koja želi da se što pre nađe posao i da se upadne u neku rutinu, a i naravno želja za što lakšom budućnošću.
Kako se opuštaš posle svih obaveza? Pored pomenutih, koje još hobije i interesovanja imaš?
Što se tiče hobija i interesovanja, kao i svaki adolescent, volim da se družim, slušam muziku, vozim bicikl, izlazim. Ako i nauku računamo kao hobi, onda volim da učim razne stvari. U poslednje vreme me je zainteresovala hemija hrane. Takođe sam polaznik „Petnice”, te se i pisanje projekta može uvrstiti kao hobi, iako je to neki vid obaveze.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Medijana.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
