Piše: Jovan Manojlović
Foto: Fotografija napravljena pomoću veštačke inteligencije
U prethodnom delu smo se osvrnuli na usmerenost woke kulture ka određenim društvenim grupama, te kako je ovaj pokret imao uticaj na slobodu govora.
Takođe su predstavljene prednosti i mane kojima raspolaže Woke pokret. Primećen je veoma jak uticaj u ovim porama naše zajednice.
Woke kultura, društveni mediji i internet
Kako je rekao Profesor Stevanović, neki autori woke pojam strogo povezuju sa haštagom #Staywoke, što implicira da je pojam relativno nov jer je haštag povezan s novijim platformama poput Twittera (sad X).
Međutim, to nije sasvim tačno, s obzirom na društvene probleme koje woke pokret adresira.
Smatra da je Woke pokret znatno oblikovan internetom i društvenim mrežama, uz uticaj tradicionalnih medija poput TV-a, štampe i radija.
,,Već sam pomenuo da u vreme globalnog sela, kao i interneta i njegovog potencijalno „svevidećeg oka“, moramo da pazimo da ne učinimo nešto što će nekoga uvrediti, što je pozitivno uticalo na osnaživanje nekih woke ideala. Masmediji su stali u odbranu manjinskih grupa gotovo po zadatku, smatrajući da čine plemenitu stvar, veštački stavljajući fokus javnog mnjenja na kvazikulturu političke korektnosti. Usledilo je, međutim, bukvalno targetiranje onih koji se s njom ne slažu, kako u medijima, tako i na društvenim mrežama.”
Profesor Stevanović primećuje da je Jutjub počeo da sakriva broj dislajkova ispod video-zapisa kako bi smanjio neprijatnosti za kreatore sadržaja, posebno one manje koji su često mete napada ili uznemiravanja.
Ovo delimično podržava woke kultura, koja se trudi zaštititi pripadnike manjinskih seksualnih grupa od mržnje i uvreda. Ostale društvene mreže su takođe omogućile korisnicima skrivanje metrika kako bi olakšale „pristojnu interakciju između gledalaca i kreatora“. Iako vlasnici videa i dalje mogu da vide broj dislajkova, javno je uklonjeno dugme. Međutim, ovo prikrivanje stvarne popularnosti video sadržaja predstavlja kolateralnu štetu u vladavini woke kulture, rekao je Stevanović.
Tamar Stankov ističe da su društvene mreže danas ključne u mnogočemu, što čini WK važnom upravo za digitalno okruženje.
PRVI DEO:
WOKE KULTURA – Društvena revolucija (Definicija, društvene promene i politička korektnost)
Ona naglašava da ako negde postoji govor mržnje, uvrede ili pretnje zbog različitosti, to je upravo na društvenim mrežama, i tome definitivno treba stati na put.
Iako je WK veoma popularna tema danas, zapravo je veoma teško dođi do pravih informacija o njoj. Ono što može da se primeti je veliki broj teorija zavere koje pljušte sa različitih strana tabloida širom sveta i otpor prema njoj. Nažalost, ovaj pokret je generalno uradio nešto sasvim suprotno od onog zašto je i nastao – polarizovao je društvo i umesto da izjednači, napravio nove, još dublje podele, kazala je Stankov
Woke kultura i novinarstvo
Što se tiče Woke kulture iz ugla novinara, Tamara Stankov je istakla jedan od načina kako se nositi sa kontroverzama vezanim za Woke kulturu.
,,Ovo je više sociološko pitanje i nije lako dati odgovor, ali osvrnuću se na nešto što je meni privuklo pažnju u poslednje vreme. Jedan od većih „šokova“ za javnost je bio Diznijev film Mala sirena, gde glavnu ulogu igra tamnoputa Hali Bejli.
Prema izjavama Stankov, polemike su se vodile svuda, na televizijama, portalima, društvenim mrežama…
Može li izmišljeno, mitsko stvorenje iz bajke da bude bilo koje rase? Naravno da može. Ipak, to je bilo potpuno drugačije od onog što su ljudi očekivali da vide.
Film Mala sirena iz 2023. godine/Foto: Pritnscreen YouTube @Walt Disney Studios
Epilog je na kraju bio taj da je glumica sjajno odigrala svoju ulogu (što je i najvažnije), a da je napravljen korak napred ka tome da prikazivanje Afro-amerikanke kao lepe princeze i glavne protagonistkinje postane prirodno.
Možemo samo da zamislimo šta je to značilo Afro-američkim devojčicama koje su gledale film. Sa druge strane, ono što mnogi vide kao problem je donekle menjanje istorije. Jedno su bajke, a drugo su istorijski filmovi gde se ne prikazuje istina i gde su, na primer, Afro-amerikanci u ulogama kraljeva, visokih državnih činovnika. Znamo da decenijama ranije nije bilo tako. Da li je to takođe borba za uvažavanje različitosti ili prekrajanje istorije gde se „šminka“ doba diskriminacije, nepoštovanja i neljduskih ophođenja prema ljudima koji su na bilo koji način različiti?” navela je Stankov.
Ona je takođe dodala da bi još jedan problem bio menjanje književnih dela, poput romana Agate Kristi, zbog određenih termina koji se smatraju diskriminatornim.
Kako je rekla, ako na taj način menjamo istoriju i društveni kontekst tog doba, onda ne možemo da razumemo društvo. Smatra da dela odražavaju duh nekog vremena i da to tako treba i da ostane.
Dizni je na primer našao zanimljiv način da to „reši”. Na početku određenih filmova možemo videti disklejmer, gde kompanija upozorava da taj program uključuje negativna predstavljanja određenih ljudi i kultura, da su ti stereotipi bili pogrešni i tada, a da su se umesto za brisanje sadržaja, odlučili za prizanje lošeg uticaja. Kako kažu, iz toga uče i otvaraju razgovore za kreiranje inkluzivnije budućnosti, objašnjava Stankov.
Prema njenim rečima, ako na woke kulturu gledamo na to koliko je važno prihvatiti različitosti, poštovati ih i ravnopravno ih prikazivati u javnom prostoru, onda svakako možemo da kažemo da ona utiče i na novinarstvo.
DRUGI DEO:
WOKE KULTURA – Uticaj na slobodu govora i prednosti i mane ove kulture
Tačnije, nudi drugačiji pogled na svet i podstiče i publiku i novinare i novinarke da razmišljaju van dosadašnjih okvira.
Novinarstvo čuva javni interes i informiše javnost o važnim društvenim pitanjima. Woke kultura „budi” društvo i podstiče ga da bolje vidi probleme manjina, rasizma, ksenofobije, ekologije, feminizma, osoba sa invaliditetom – a sve to su takođe veoma važna društvena pitanja, navela je Stankov.
Novinarstvo se, dalje navodi, svim tim i bavi, samo što je to sada dobilo novo ime, nov termin i što se sada (a verovatno će to biti i u narednim godinama) više insistira na tome.
Stankov ističe da je najbolje razmatrati različite segmente woke kulture odvojeno.
Na primer, kako je navela, u vezi s woke kulturom i feminizmom, primećuje se porast korišćenja izraza poput psihološkinja, sociološkinja, svedokinja, tužiteljka u medijima.
Uprkos velikom otporu na početku u javnosti, čini mi se da se publika polako na to navikla, a i sve češće u razgovoru čujem da se, recimo, za zanimanja koristi rodno osetljiv jezik, što je i te kako važno. Takođe možemo da vidimo da postoje emisije, tekstovi u kojima se dosadašnja stereotipizacija osetljivih grupa – na primer Roma, ili LGBT populacije, prikazuje u drugačijem svetlu nego što smo ih viđali ranije (to je uglavnom bilo negativno, ili podrugljivo sa idejom da bude komično), zaključuje Stankov.
Što se tiče prisustva woke kulture u našoj zemlji, kako je navela Tamara Stankov, u Srbiji se o woke kulturi ne piše mnogo i vrlo su retki članci i emisije o ovoj temi.
