Piše: Kristina Mitrović
Foto: Kristina Mitrović
Treći po redu Umetnički kaleidoskop održan je prošlog petka, 25. oktobra u Spomen-sobi Sremac Miljković u Nišu, sa ciljem da pruži priliku mladim umetnicima da iskažu svoja znanje i veštine.
Ovaj događaj organizovali su studenti srbstike Filozofskog fakulteta u Nišu i članovi uredništva elektronskih časopisa „Kliše“ i „Bez limita“.
Osim afirmacije mladih umetnika, ovaj događaj bio je povod da se oda čast dvojici velikana naše književnosti. To su upravo oni po kojima mesto događaja i nosi naziv.
Jedan od njih, Stevan Sremac, posebno je zanimljiv Nišlijama zbog njegove privrženosti njihovom gradu.
Kada je reč o delima iz niške sredine Stevana Sremca karakteristična su dva romana. To su „Ivkova slava” i „Zona Zamfirova”, kao i šest pripovedaka. Sremac ne piše kada je u Nišu, tokom njegovog boravka, tih jedanaest godina, već kasnije pod inspiracijom ovog grada i njegove kulture, kaže Jovana Cakić, diplomirana filološkinja i učesnica događaja.
Kako ističe naša sagovornica, interesantno je i to da Sremac poreklom nije iz Niša, već iz Sente, ali da postoji jak razlog zašto bira Niš za mesto dešavanja svoje radnje.
To je meni bilo karakteristično jer on nije odavde. Niš se smatra njegovim drugim zavičajem, jer je on rođen u Senti, u Bačkoj, a odrastao je u Beogradu. Međutim, učestvovao je u oslobađanju južnih krajeva Srbije i onda zbog toga i bira Niš, ističe naša sagovornica.
Stevan Sremac, gledano iz književnog ugla, stvarao je u eposi srpskog realizma. Prepoznatljiv je, kako ona ističe, pre svega u realističkom pripovedanju i po tome što uključuje regionalizam u svom pripovedanju.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Poznato je da se njegova proza deli na prozu iz niškog, beogradskog i vojvođanskog života, kako kaže Jovana. Književna dela Stevana Sremca su aktuelna i danas.
Pre svega možda zbog tog živopisnog i aktuelnog pripovedanja jer sve likove o kojima Sremac piše možemo videti i danas. Možemo ih videti pored nas na ulici. Sremac izuzetno ume da oseti radost, ali i tugu pojedinca, što se vidi u svim njegovim delima, rekla je.
Takođe Jovana ističe da su Sremčeva dela aktuelna i danas zbog odnosa modernog i tradicionalnog, o čemu je i govorila na tribini.
Kada govorimo o filmskim i pozorišnim adaptacijama Sremčevih književnih dela, Jovana smatra da su filmske adaptacije izuzetno dobro ispratile i karakterizaciju likova i samu radnju romana.
Ipak, naglašava, tu postoje neke karakteristike koje film ne može da prenese na platno, odnosno, koje ne možemo kao gledaoci da osetimo tokom gledanja filma.
Mislim da pre svega primat treba da bude književno delo, a onda da ispratimo i ispoštujemo i tu filmsku, ali i pozorišnu adaptaciju. Mislim da jednostavno tu suštinsku vrednost možemo videti više u proznom obliku, kazala je Jovana.
Za kraj, rekla je da veruje da je ekranizacija Sremčevih dela u potpunosti uspela da oživi Niš i okolne krajeve iz starijih vremena.
Razlog tome vidi u jedinstvenoj arhitekturi, ali i tradiciji gradova na jugu Srbija, a kao dokaz tome nudi i to da je jedan od najgledanijih srpskih filmova upravo „Zona Zamfirova”.
