Piše: Jana Stanojević
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Od početka ljudske istorije, mitologija je bila ogledalo ljudske mašte, verovanja i pokušaja da se objasni nepoznato.
Grčka, skandinavska i egipatska mitologija, svaka sa svojim bogovima, herojima i legendama, oblikovale su ne samo društva iz kojih potiču već i savremeni svet u kojem danas živimo.
Kroz vekove, ove priče su se menjale, prilagođavale i reinterpretirale, ali njihov uticaj ostao je prisutan u umetnosti, književnosti, religiji i pop-kulturi.
U vreme kada Marvelovi superheroji pune bioskopske sale, a video-igre beleže milionske preuzete kopije, postavlja se pitanje – da li smo zaista daleko od mitova koje su naši preci pričali uz ognjišta?
Odgovor je iznenađujuće jasan- nismo ih zaboravili, samo smo ih transformisali.
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Grčka mitologija, sa svojom galerijom bogova, heroja i čudovišta, ostaje temelj na kojem se i dalje grade savremeni narativi.
Knjige poput serijala Percy Jackson Ricka Riordana čine te priče dostupnim novim generacijama, dok klasici kao što su Ilijada i Odiseja i dalje inspirišu autore avanturističkih i epskih zapleta.
U popularnoj kulturi, mitovi su često reinterpretirani – superheroji u stripovima i filmovima često su direktni naslednici mitskih figura.
Superheroji u stripovima često imaju osobine bogova i heroja iz mitova – npr. Superman podseća na Herkula, dok je Marvelov Thor inspirisan nordijskom mitologijom. Pop-kultura takođe koristi imena i simbole iz grčkih mitova – Nike je ime boginje pobede, a brend Pandora koristi mit o Pandorinoj kutiji, objasnila je studentkinja istorije, Anastasija Menković.
Foto: Pixabay/ Thor
Skandinavska mitologija, sve donedavno manje poznata široj javnosti, doživljava svoj medijski preporod.
Marvelovi filmovi o Thoru doneli su likove poput Odina, Lokija i Hel u mainstream kulturu, iako sa velikim kreativnim promenama. Serije poput Vikings i Ragnarok koriste nordijske mitove i legende za oblikovanje priče, rekla je Anastasija.
Video-igre, poput God of War iz 2018. godine i Assassin’s Creed: Valhalla, duboko su ukorenjene u skandinavskoj mitologiji.
Književnost, naročito fantastični romani poput Gospodara prstenova J.R.R. Tolkina, crpi inspiraciju iz nordijskih mitova, posebno kada je reč o vilenjacima, patuljcima i epskim sukobima.
Čak su i rune, tradicionalno pismo Vikinga, postale deo pop-kulture i često se koriste u dizajnu tetovaža, simbola i brendova.
Nordijski mitovi, nekada prenošeni usmenim putem, danas se čitaju kroz ekran i slušalice – ali poruke ostaju iste.
Egipatska mitologija takođe nalazi svoje mesto u savremenim narativima, često u kontekstu misterije, večnog života i moći.
Egipatska mitologija, sa svojim bogovima, faraonima i zagrobnim životom, takođe je popularna tema u književnosti, filmovima i pop kulturi. Knjiga mrtvih, mumije i piramide često se pojavljuju kao simboli misterije i drevne mudrosti, rekao je student master akademskih studija istorije, Stefan.
Filmovi kao što su The Mummy i serije poput Stargate upotrebljavaju egipatsku simboliku da bi stvorili svetove koji su i egzotični i poznati.
Knjige Ricka Riordana, poput The Kane Chronicles, mladim čitaocima približavaju egipatske mitove na savremen i pristupačan način.
Simboli poput anka, oka Horusa i skarabeja i danas se koriste u umetnosti, modi i dizajnu, dodala je Anastasija.
Foto: Pixabay/ Horusovo oko
Zanimljivo je koliko su ove tri velike mitologije – grčka, nordijska i egipatska – slične u svojim osnovama.
Sve one govore o poreklu sveta, o hijerarhiji bogova, o herojima koji se bore protiv sudbine, i o kraju vremena – bilo kroz Ragnarok, propast bogova ili kroz ciklične vizije rađanja i smrti.
Mnogi mitovi, poput onih o stvaranju sveta ili potopu, nalaze se u različitim kulturama i religijama. Na primer, priča o Prometeju, koji donosi vatru ljudima uprkos kazni bogova, podseća na priču o Luciferu koji donosi znanje ljudima. Grčki mit o potopu, Deukalion i Pira, ima sličnosti sa biblijskim Nojem i biblijskim mitom o potopu. Takođe, koncept heroja koji prolazi kroz iskušenja i vraća se jači i mudriji, kao Odisej, Herkul ili Tezej, ponavlja se u religijskim pričama i modernim narativima. Savremeni filmovi i knjige često koriste isti obrazac – od Matriksa do Hari Potera, gde junak prolazi kroz niz izazova kako bi postao izabrani, objasnila je ona.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Iako potiču iz različitih delova sveta, grčka, skandinavska i egipatska mitologija imaju brojne sličnosti.
Sve one objašnjavaju poreklo sveta, prirodne fenomene i ljudsku sudbinu kroz priče o moćnim božanstvima, herojima i nadprirodnim bićima.
U svakoj od ovih mitologija postoji hijerarhija bogova sa vrhovnim božanstvom koje upravlja svetom: Zevs u grčkoj mitologiji, Odin u skandinavskoj, Ra u egipatskoj.
Foto: Pixabay/ Zevs
Takođe, često postoji podela sveta između različitih bogova – Had vlada podzemljem, dok Posejdon upravlja morima, slično kako Loki u nordijskim mitovima predstavlja haos, a Thor zaštitnika i borca protiv neprijateljskih sila.
Mitovi o stvaranju sveta i kraju postojanja su prisutni u svim ovim kulturama.
U grčkoj mitologiji, svet nastaje iz Haosa, u nordijskoj iz praznine Ginnungagap, dok u egipatskoj mitologiji svet izranja iz praiskonskih voda.
Slično tome, nordijski mitovi predviđaju Ragnarok – kraj sveta i novi početak, dok egipatska mitologija govori o cikličnom obnavljanju kroz smrt i ponovno rađanje.
Ove mitologije su oblikovale umetnost, religiju i svakodnevni život u ovim društvima. Hramovi i spomenici posvećeni bogovima svedočili su o njihovoj važnosti – od Partenona u Grčkoj, preko egipatskih piramida i hramova Karnaka, do nordijskih rune i mitoloških zapisa. Čak su i društvene vrednosti često bile inspirisane mitovima – skandinavski ratnici su verovali da će poginuli u bici otići u Valhalu, dok su Egipćani smatrali da će njihova dela odrediti sudbinu u zagrobnom životu, objasnila je Anastasija.
Ove priče su bile pokušaj drevnih naroda da razumeju svet oko sebe, ali i da objasne unutrašnje borbe – strah, ljubav, gubitak i nadu.
S dolaskom hrišćanstva i islama, mnogi mitovi su potisnuti, ali ne i zaboravljeni.
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Hrišćanski monasi su beležili skandinavske mitove, često ih prilagođavajući novom sistemu verovanja.
Lokija su kasniji izvori prikazivali kao đavolsku figuru, iako je u originalnim mitovima bio kompleksniji lik. Mnogi paganski običaji su hristijanizovani – na primer, jul (stari skandinavski zimski festival) postao je Božić. Ipak, mitovi su opstali kroz folklor i kasnije doživeli preporod zahvaljujući nacionalnim romantizmima u 19. veku, rekla je ona.
Egipatski hramovi pretvarani su u crkve i džamije, ali simboli i motivi ostali su u kulturnoj podsvesti. Ipak, neki mitološki motivi su preživeli, koncept zagrobnog života i sudnjeg dana u egipatskoj mitologiji ima paralele u hrišćanstvu i islamu.
Interesovanje za egipatsku mitologiju obnovljeno je u 19. veku tokom egiptoloških istraživanja, što je doprinelo njenoj popularnosti u modernoj kulturi, spomenula je Anastasija.
Danas, u eri globalizacije i digitalne kulture, mitologija više nije samo deo prošlosti – ona je alat za razumevanje sadašnjosti.
Kroz nju se preispituju identitet, moć, rod, vera, čak i ekologija.
Mitologije nisu samo religijska verovanja, već i deo kulturnog identiteta. U Grčkoj, mitovi se često posmatraju kao deo nacionalnog nasleđa. Skandinavske zemlje koriste nordijsku mitologiju u umetnosti i turizmu. Egipatska mitologija je deo kulturnog ponosa, ali i turizma. Mitovi su često reinterpretirani, tako da bogovi postaju superheroji, a mitovi se modernizuju kroz filmove, igre i literaturu, za kraj je dodala Anastasija.
Mitologija je postala deo kolektivne imaginacije, izvor priča koje nas podsećaju na to da su ljudska pitanja, dileme i emocije univerzalne, bez obzira na vek, kontinent ili tehnologiju. I možda, baš u tome leži razlog zašto mitovi nikada ne umiru – oni samo menjaju oblik.
