Myrath – Legacy (2016.)
Piše: Ivana I. Božić
Uvek je pravo osveženje ali i pozitivno iznenađenje čuti dobar metal sastav koji dolazi sa područja ne tako tipičnog za tu vrstu muzike. Već oprobanu formulu u stvaranju orijentalnog metala godinama unazad praktikuje izraelski Orphaned Land. Ako bismo posmatrali muzičku mapu sveta, otkrili bismo da skoro svaki kutak planete krije neku svoju, jedinstvenu muzičku priču. Ukoliko bismo suzili posmatranje na rok, odnosno metal muziku, površina bi bila znatno manja, ali bi se tragovi pojavili na prostorima gde ih, realno, ne bismo ni očekivali. Razloga je dosta. Nisu u pitanju prizemne predrasude da li neko ima talenta da se bavi određenim pravcem ili ne, ili da određena vrsta muzike pripada posebnim delovima sveta. Ne. Reč je, pre svega, o kulturnom nasleđu i istoriji pojedinih predela, gde se poštuju tradicionalne vrednosti i gde se na sve trendove modernog vremena gleda sa izvesnom dozom uzdržanosti. Upravo u takvom jednom delu sveta, pre nekih desetak godina, nastao je Myrath, progressive metal bend sa daškom orijenta.
Myrath je odlično sjedinio tradicionalni vokalni stil i zvuk nasleđa Tunisa sa orkestracijama i power metalom, i tu, zapravo, i leži njegova snaga. Nakon zapaženog Tales of the Sands iz 2011. godine, priča se nastavlja aktuelnim izdanjem naslovljenim Legacy. U principu, moglo bi da se kaže i istoimeni album, jer „myrath“ zapravo i znači „legacy“ na arapskom. Muzičari iz Tunisa preselili su se u Francusku i sa neizmenjenom postavom izdali nekoliko albuma: Desert Call (2010), Tales od the Sands (2011) i trenutno aktuelni Legacy (2016). Tokom proteklih devet godina Myrath je gradio svoj muzički identitet pod okriljem melodičnih, progresivnih i orijentalnih elemenata.
Album Legacy produkcijski je bukvalno doveden do savršenstva. Svaka pesma je poput oštrice mača, ali sa dozom dubokih emocija. Za to zasluge idu triju koji čine Kevin Codfert (produkcija), Fredrik Nordström (miks) i Jens Brogen (mastering). Dobra produkcija bitan je segment jednog albuma, a na albumu Legacy, svaki ton je upeglan i na mestu.
Akcenat je na klavijaturama i aranžmanima Elyes Bouchoucha-e i gitarskoj vožnji Malek Ben Arbia-e, dok su basista Anis Jouni i bubnjar Morgan Berthet više kao dekor. Celokupna instrumentalna mašinerija Myrath-a podređena je dinamici vokala Zahera Zorgatija. Naravno, tu su i različite orkestracije koje dočaravaju te tradicionalne elemente. Već na samom početku albuma, violine dominiraju u zavodljivoj ”Jasmin” koja kasnije prerasta u opčinjavajuću ”Believer”, jedan od singlova sa albuma za koji je spot sniman u Srbiji.
”Get Your Freedom Back” započinje atraktivnim gitarama koje spuštaju adrenalin. Zaher, koristeći tradicionalne glasovne modulacije prilikom pevanja, stvara jedinstveni zvuk Myratha. A za razliku od prethodnog albuma, gde je često njegov glas dublji, grleniji i sa pojedinim scream momentima, na albumu Legacy uglavnom praktikuje clean. Posebnu pažnju zavređuje i „Nobody’s Lives“ kod koje, iako je refren na tunižanskom, muzika i Zaherov poseban način pevanja dočaravaju sve emocije koje se na prvi pogled osećaju izgubljeno u prevodu. Slična je „Endure the Silence“ koja je smeštena na sam kraj albuma. Da sve nije baš toliko obojeno orijentalnim elementima i da je ovo ipak metal album, podseća „The Unburnt“ stvarajući tanku finu liniju između oštrijih i senzibilnijih momenata.
Ceo Legacy vrlo je zarazan na prvo slušanje, mnoge pesme imaju taj radio-friendly zvuk i zarazan ritam koji se neprimetno uvuče pod kožu.
